E S M A
27.11.1997
E h kada se samo setim na te oči smele
sa kojima je ona gledala na mene ,
dok smo još dečačke snove snili
onda dok smo još u osnovnoj školi bili .
S rce njeno tada je bilo i moje
bili smo još deca nerazdvojni nas dvoje ,
šetali smo Gorom po rascvetalom maju
uživali po noći u mesečevom sjaju .
M elodija jedna koja srce dira
najlepša harfa kad balade svira ,
lepa kao neispevana pesma
devojka koja se zove Esma .
A ndjeo čuvar bila mi je ona
najlepša bajka andersenova ,
lepa kao na čaršiji česma
ljubav je moja bila Esma .
M A J K O
Majko !
Kako da ti kažem da sam tužan ?
Kada znam
da ću te rasplakati .
Majko !
Kako kako da ti kažem da plačem ?
Kada će moje suze
i tvoje lice natopiti .
Majko !
Kako da ti kažem da odlazim ?
Kada znam
da ćeš i ti poći u mislima sa mnom .
Kako majko , kako oče
da vas ostavim u starosti same
kako da vam prosto kažem zbogom
kada ste se smejali i živeli za me .
Č I Č A V O J O
Pred oči mi sedi tužna jedna slika
izbledelo lice staračkoga lika ,
šezdeset i četvrtu na leđima nosi
teškom ovom vremenu taj starac prkosi .
Umesto da uživa u penziji dane
Vojo prvi ustaje , pre nego li svane ,
kosa mu osedela , lice mu ogrubelo
oko svetlost dana još nije videlo .
Izgužvana koža sastavila kosti ,
ej sudbino naša slavi dan žalosti ,
što ostavi dedu ti pogrešnoj bradi
od jutra do mraka gradjevinu da radi .
Na nogama stoji jedva zemlju gazi
hrabro deda Vojo kroz život se snalazi ,
Za večerom jaje i pola kile hleba
oko sve to gleda usta zanemela .
Inteligentan deda , moglo bi se reći
sudbina ga je eto spakovala u vreći ,
ko zna čiča Vojo šta sve nije prošo
kada je u starosti gradjevini došo .
Ćuti i budućnost deda samo radi
trpi iživljavanja i starih i mladih ,
pod strogim nadzorom nekog novog uma
koji je odavno skrenuo sa druma .
"Vojo šta tu radiš ajde marš u sobu
da ti sutra nebi dao tebi nogu
idi čisti sobu i operi ruke "
neznaju li stati te vojine muke .
Deda sve to trpi i terete nosi
sa osmehom sudbini svojoj prkosi ,
na svakome koraku ovakve su slike
rezultati i dokazi sramne politike .
S M R Z N U T O V E Č E N A M O R U
Pučina je pokušavala da zaspi
talasi u tišini talasaju nemo ,
galebovi sleću na zalutaloj jahti
bez zvezde i meseca bilo je nebo .
Sa beskraja mora nailazi oluja
koja bi da zahvati moja osećanja ,
koja veštim pokušajem uzaludno pokušava
da izbriše na tebe sećanja .
Samo jedna je pomisao na tebe
sledila val koji more preseca ,
udaljila je sjenku probudila je mene
ugasila je zvezde i vedrinu meseca .
Veče se polako smrzlo
i more je izgubilo svoju lepotu ,
skinulo je šablon sa staze iz moga detinjstva
te kratke karike u mome životu .
Još jedno je na moru smrznuto veče
još jedna noć prolazi u samoći,
još jedna lepota zalazi bez tebe
još jedna tišina bez tebe će proći .
B A Š Č A Š E H I D A
16.02.2012
Iz najlepše je bašče ružičnjaka
deset cvetova preselilo u svet bolji ,
u belini snežnoj u sred bela dana
zauvek će ostati da budu sa nama .
Deset je ruža iz bašče Šehida
pod hladom Javora zatvorilo oči ,
Restelico majko ne plači za njima
ponosna majko naših Šehida .
Restelico majko ponosna naša
ti si deset cvetova bašča ,
od prošlih i ovih teških vremena
majka si naših najlepših semena .
Otišli su tiho bez srama i stida
iz zagrljaja toplih i bašči Šehida ,
nisu se štedeli na putu tome
najlepše se vratili Gospodaru svome .
Iz kolevke je pravo u sjećanja naša
otišlo dete još nejakim hodom ,
iz sna dečjeg bez nade za spas
najlepše maleno biće od nas .
Ostaće sa nama celoga veka
deset članova familije Reka ,
sa ponosom punim bez ikakvog stida
deset članova iz bašče Šehida .
Napomena :
Ova pesma je sjećanje na 11.02.2012 godine kada je deset članova iz familije Reka dalo svoje živote ispod lavine
Ova pesma je sjećanje na tragediju u Restelici koja je izgubila u jednom danu deset svojih meštana .
Ova pesma je svedočanstvo na tragediju i sjećanje na naše nastradale komšije i prijatelje .
Ova pesma je poklon Restelici . Ova pesma je svedok historije .
Autor
O P R O S T I
15.12.1997
Oprosti što mislim na tebe
što mi srce za tobom vene ,
što tebe ne mogu da te prebolim
što ti priznajem da još te volim .
Oprosti što si san u mojim noćima
što mi suza sedi sve u mojim očima ,
što upropastio sam život celi
oprosti što zauvek si ostala u meni .
Oprosti što drugove moje lažem
da nevolim te kada im kažem ,
oprosti što se lako u mislima gubim
što posle tebe drugu nemogu da ljubim .
Oprosti što ti pisma šaljem
što mi zvezda ne sija istim sjajem ,
što vinom pokušavam da izlečim tugu tugu
oprosti što nemogu da zavolim drugu .
Oprosti što stihove ti pišem
što se za vazduh borim da za tebe dišem ,
što mi na izvoru voda ne izvire
što mi nada moja ne umire .
Oprosti što za tebe pijem
što plačem za tobom a suze krijem ,
što za tobom lome mi se kosti
za sve , za sve mi oprosti.
R U Ž A
Iz osnovne škole
U letu je rasla , kao majska kraljica
u jesen se savila kao stara starica .
Izgubila miris opalo joj lišće ,
nije više ruža ukras naše ulice .
Dodje zatim oštra zima , ruža nesta kao vila
prekriše je snegovi , pobeleše i bregovi .
Al proleće buja , ruža poče rasti
ponovo je ona kraljica u bašti .
Svuda je čarobno , svuda lepo miriše
srce pesme diktira ruka samo piše .
Procvetala ruža sad je mesec maj
opčinila je lepotom ceo rodni kraj .
V A K A T R A M A Z A N A
02.02.1998
Divno li je veče novo
ramazansko prvo ovo ,
sa minareta zove nas
mujezinov divan glas .
Ajmo braćo mila moja
da klanjamo ovaj dan ,
ajmo sestre familjo
da postimo Ramazan .
Sa istoka zora rudi
poranili rano ljudi ,
abdestom se umivaju
Sabah namaz da klanjaju .
Nasmejana moja mati
sa osmehom Kur an prati ,
na vratima nam stigo gost
ramazanski post .
Sviće jutro ramazansko ,
sviće drugi dan .
U srcima našim sviće
vakat Ramazan .
P L A Č S I R I J E
08.02.2014
Zašto je noćas tiho ovako ?
Zašto je trebalo biti baš tako ?
Nad mrtvim babom krvnik da sudi
eksplozije i plač decu da budi .
Slomiše krila toj maloj ptici
ginu nevini mali sirijci ,
naočigled celog uspavanog sveta
plači i boli ranjenog deteta .
Razjareni Asad po Šamu divlja
na decu šalje bombe rakete ,
uz pomoć prokletih sektaša i šija
omladinu kolje , mlade ubija .
Šta li to oni rade po Šamu
alavitske sekte pogane krvi ,
pretvaraju dane u veliku tamu
na listi zločinca teroristi SU prvi .
Po Homsu , Halepu , Deri i Hami
nevine gađaju buradima bombi ,
krvave ulice Idliba , Rake i Dume
svako ih gleda ali niko ih ne razume .
Pod krvavom kamom alavija i šija
po Šamu divlja sektaška milicija ,
pred očima ovog dvoličnog sveta
Džamije su mete assadovih raketa .
Šta li to monstrumi po Siriji rade
ubijaju nevine i stare i mlade ,
natapaju krvlju gradove do guše
bez milosti sude Siriju ruše .
Koliko treba još suza da teku
da ove žrtve negde odjeknu ,
pa da i ovaj svet jednom izmeri
da otvore oči licemeri .
Umesto pravde američke su instrukcije
protiv nevinih prave koalicije ,
u Siriji ulaze , otvaraju vrata
novog pohoda , krstaškog rata .
S I R O Č E
iz srednje škole
Jutro je osvanulo ,
Sunce baca svoje zrake
kroz prozore prizrenske bolnice
pedijatrijskog odeljenja .
Umoran posle nespavane noci ,
zanešen kojekakvim mislima
gledam po sobi svuda oko mene
svu tu malu bolesnu decu .
I tu medju njima
na prvom krevetu do vrata ,
tužan te pogled umiljato gleda
sa malenim osmehom na usnama .
Tek rodjeno
bez svoga imena i prezimena ,
sa svega nekoliko meseci
samo , napušteno , ostavljeno dete .
Tužan taj pogled decji mali
bio je sve što ima od života,
to mu je cela njegova buducnost
koja ga ceka da joj podje u zagrljaj .
Dok približavao se dan kada ce kola doci
i odvesti ga u dom za nezbrinutu decu ,
ono u tudjim ocima traži zalutalu srecu
i ljubav koju pružaju samo roditelji .
Gledam onaj svet koji dolazi da ga vidi
i svako sudi i svako se stidi ,
na licima im citam svako se kaje
razna mu imena svako daje .
Zašto je ovo moralo da se desi
da maleno dete celoga života pati ,
da možda i nikada u životu ne sazna
ko mu je otac , ko mu je mati .
N A P O M E N A : Pesma je radjena po istinitom dogadjaju koji se desio u vihoru
ratnih dešavanja devedeset devete godine na odeljenju pedijatrije u prizrenskoj bolnici .
Dete se zvalo Aleksa - ime su mu dale medicinske sestre sa odeljenja pedijatrije .
Dalju sudbinu deteta neznam kamo su ga odveli i gde je on sada i dan danas pokušavam da
saznam i da ga upoznam . Pesma je poklon njemu za uspomenu i secanje na njega i dane u Prizrenu .
LJ U B I Č I C A
Iz osnovne škole
U travi se sakrila
jedna mala dama ,
i glavicu je savila
mirisna i plava .
Ja je htedoh ubrati
al mi žao bilo ,
nek još malo ostane
nek cveta još malo .
Neka miris širi
po livadi zelenoj
nek se deca raduju
neka bude veselo .
U Gori da bude
dečja igra , mašta
najlepša da bude
rodnog kraja bašta .
Z A N A V I J A Č E
Iz srednje škole
Rapčanske meraklije
goranski junaci ,
volimo te Rapčo
ti si naša mati .
Za tebe smo rođeni
i tebi smo verni ,
da bijemo protivnike
svi smo danas spremni .
Leti pesmo naša
ispod Koritnika ,
mi Rapčani bijemo
svakog protivnika .
Rapčo , Rapčo ,
ima li ko jači ,
dok te tebe bodre
tvoji navijači .
Rapčo pesmo naša
neka dobro paze ,
sa tobom su danas
tvoje kamikaze .
V O L E O S A M J E D N O M
18.11.2001
Hteo sam da viknem da bi me čula
jer znam da glas mi razume ,
ali glas mi ne dopire daleko
znam da je čeka drugi neko .
Potekla bi i krv iz mojih vena
da žali mladost o kojoj sam snio ,
ali kako da teče kada je nemam
kada mlad nikada nisam ni bio .
Kažu da život na roman liči
a roman se ne piše nimalo lako ,
ona je svedok u našoj priči
roman nemože da doživi svako .
Da umrem neću , jer smrt je brza
hoću da venem i patim za tobom ,
hoću da drugi pišu o nama
da neko nauči nešto od mene .
Da život kada ispriča ovu priču
zaljubljeni da zapamte našu ljubav ,
da u starosti neko mi iskreno pridje
i prizna mi da sam i ja voleo jednom .
|
