M    E    DJ   A  
 

          Pamtim toga jošte ka sum rekof
          i deseta godina naša zaminala ,
          na akšam čvera nja sum ga sretof
          i ona dejka da bide ostanala .

          Čevre muje i skutača nejzina
          ostanalje da bidet saljde naredene ,
          svakoj da ne zbori , vo uste da ne zima
          ostanalje ruha da sedit ne polazene .

          Nemožem da gljedam
          godine od nas šo učinalje ,
          da viknem elji da želam
          starci vo mladost nas ne naprajlje .

          Od skrišum ga gljedam iste oči ima
          ista gi je ljika , po puići bljeda ,
          ne biduje kolaj mene da povzima
          i ona se krije mene da me gljeda .

          Vo oči da me polja od insana se strami
          ostanala mladost ofetvena i prosta ,
          se truća a ne može mene da izmami
          ni stajlje crta , ni rekoha dosta .

          Ostanala seta nas dvajca da vredja
          zasakane dvajca nas ako ne se seti
          so napnate glave ni stailje medja
          sve šo će se reče , prazne muhabeti .

          Jeftin je i život da se živi vake
          ne biduje katilj da bidem na sebe ,
          zabrazden vo sebe so mladost na štake
          vo svakua trućanica da neznam šo mi trebe .

          A jope mi se saka so nja da bidem
          da zabojram na svešto ovja šo ni bilo ,
          po stare putišta so nja jope da idem
          da najdem sakanje kede se skršilo .

          Ka zronci da bideme mije postanahme
          po zad hrbet druge rezilj nas ne prajlje
          odvojene da bideme mije ostanahme
          ne prašano nas , medja ni ga stajlje .

       Setmer    Idrizi  -  Rapča

         H A M I D O 

Ka deca sme se pogleduale
Niz mrša moornice mi prohidžale
Pokraj mene ka și proidžala ,
so zelene oči ka zelene safiri  .

Plave kosme ka sveće manestečko .
Se prašujem čija će bideš manesta  ?
Komu će vrata otvoriš ?
Komu će se sraduješ .

So ruke raširene kogo ce prečekaš ?
Vo narače koj će te zeme ´?
Koj će ți kosme izmrsa ?
Belo licee koj će ți miluje ?

Hamido nemoj da me ostajiš
Drugogo ți da zasakaš , 
Hamido Gorska lepoto
Bez tebe vise nemožem .

Ți mi și senka pratilja
Na srce šo mi zaspala
Drugogo ako zasakaš
Od Gora će me isteraš .

Će me oteraš mlogo daleko .
Mlogo daleko vo tudža zemna ,
Vo tudža zemna sam će ostanem
Vo Gora ne će se virațim .
Vo samoća život će živujem
Hamido za tebe će bolujem.

Rasim Osmani - Kruševo

Gora ostana prazna

So den insan ide! Gora gljeda,
s'vze tura za miljet svoj žela.
Goranska s'vzo dena-noća teći,
gurbet je boljes šo nese ljeći.

Zapustea Goranske ubaine,
po sokaci seljam so den gine.
Tuđina rados nigo zela,
ostanalje prazne naše sela.

Šo će zarasteme torba vo ruke,
živujeme so s'vze i muke.
Godina za godina život projde,
Svaki den ugurala i dobre dojde!

Se izela naša ubaina blaga,
od s'vze zemna, p'vna je so vlaga.
Na naše sela boljke panalje,
bez insana svujego ostanalje.

Gora žela, so den vene,
pojče kuće zaključene.
Sve pomalo insan ima,
sokaci opustelje ka vo zima.

Sela će ostanet, puste same,
amanet Goro, alj če začuame?
Baboi naše šo ostailje tuje,
a će začuame klanici svuje?

Stara majka, žalji, neje kriva,
sabalje od svekede se ozviva.
Mujezini ubavo ezan ućet,
džamije bez insana Gora ga mučet!

Tuđina so den ne krade,
po sela na prsti se brojet mlade.
So den postanujeme stranci,
Gora je naša a ostana bez Goranci.

Vratiću ti se! Goro MAJKO!
Živ i zdrav, ako Bog da
Star i iznemogao
Da vijećni mir nađem
U njedrima tvojim – Svakako!

Abduljčerim Ćufta – KEKE

B R E Z A

tri zime k’tne sarajevske
(vo muharebe)
izmrznuaf Kadro so familjija
vo stara kuća na Čengić Vila
a pot pendžer vo bašča
mu rasla breza
ot Gora nekoga donesena

mlogo puti trgnav so sekira
(i toljko puta zastanav)
pišman biduaf
breza mu bila
sve što imaf
ot star memlječet

idaf pot granate
rano sabahalje
koren nekoj da donese
za vnučića smrznate
odaf vežan
po dva sahata i pojće

tri zime k’tne sarajevske
umiraf i se kočanif Kadro
na Čengić Vila
i debaf
breza nekoj da ne mu preseče

Sadik   Idrizi

       VATAN  ĆE  ČUAME

Samo ovja miljet ge čua ridoji.
 Svakua je stopa so život platena.
 Sme se zaranilje so muke, jadoji,
 ne se parosuje mati napatena.

Sega sme v’rzane i ne se pušćame,
 vo oro sme vljezlje a ono kraj nema.
 Baboske groboji ka da parosame?
 Na aʼiret ošlje so tuga goljema.

B’vne, namučene, vo karpe kopalje,
 evljat da naranet, zn ʼje nina duša.
 Nive za sijene za nas otvoralje,
 d’rča im ge gnila, im ge jala suša.

Ne se gazi tija i ne se zabrava.
 Za baboji naše će bide poljesno,
 neka sedet nive, neka raste trava.
 Vatan će čuame, neka sme natesno.

         Zevdžan Ibrahim Ćufta

KA ĆE UMREM…

Ka će umrem ,
Da ne činite će zaginem ,
Zakopite me vo mua planina...
Će viđite ako ne vnikne jena pesna ,
Ako ne razvije čičok
golubi Granoj jena vrba...
Ako ne vrze brest
Jena vrzguljica tvrda .
Će viđite...
Ako ne vi se napuči Vo modžuk jena grba.
       (1989)

   Nazif  Dokle  1945 - 2014

           D  O  R  Č  O

   Crne grivje dl’ge
   Vlakno temno-crveno
   Pika vo sred čelo
   Nad kopito naokolo belo
   Togua kona pristalogo
   Od ždrepće ja imaše
   Na ime Dorčo vikaše
   Golem mu merak staji
   I oglavće napraji
   Apapi se sagl’m učinime
   Ka insan se razbirašeme
   Niz ljivade
   Po rudine
   Pretrčame
   I visoke planine.

    Autor: Enser Hoža - Resteljičanin

       M U A   G O R O

 Nas ne odvoilje i pre nego šo sme stignalje
da se zasakame do kraj život.
Som ti ubrala jena ruža da mi cvetaš
ka potomci kuje si rodila i so trnjinje
da braniš narod koji sega pripanuje svim
osim tebe.
Jer ti deca oduzelje ratoj
i deljenje među sinoj kuje
bilje gladne vlasti
i vo njihova utroba se samo organi interesa.
Mila mua,
som čula da si želala koga
ti ruke gnječilje oni kojim si svua vrata otvarala.
Pokušalje da te omužet za drugogo so imav drug jezik
nesi mu se dala!
Obraz si sačuvala i svuje imanje od devetnaest temelja
šo ti ostanalje vo amanet.
Na sila ti oduzelje devetoro temelja i još dva stuba
i na nji sega gradet tuđinski mentalitet ali njihov koren je tvoj!
Mua Goro,
Vo ćije srce kucaje sve naše srcina
i živujet sve naše različitosti
Ti si naša mati,a mije sme tvuje deca
A ti između deca ne prajš razlike!
Jednake sme svi po tvua ljubav
kede da sme i na kua god strana ne tuđina onesla ...

       I …

   I mlados kua zima
   ka šo dava

   i staros kua dava
   ka šo zima

   i merak koj zarobuje
   ka šo pušta

   i međe kuje dvojt
   ka šo čiftujet

   i laf koj špota
   ka šo zablaguje

   i videlo kuje zaćoruje
   ka šo razvideljuje

   i pesma šo kvne
   ka ne će se napiša

    Vejselj  Hamza  1964 - 2013

               Rapča

         P O Č I V A LJ I Š T E

   Kamen studen
   i mazen ,
   (so duša natežena na direk)
   vreme so sindžiri vrzano
   (za podnici) .

   Čeka zemnja da pane na oči
   ljegnat čujek ,
   (so kljepaljke zatvorene)
   i pamuk vo uši pritisnat .

   Žena na prak ostajena
   so ruke vo puas ,
   i deca na reka natežene
   so usta otvorena ,
   kuća so koprive nakitena
   vrana na hodžak pobodena .

   Kamen mazen
   studen
   so duša zavrtena
   spr’ti k’blje .

     Hamid Šolje  Isljami   1959 - 2013

         Rapča

         K O J    D A    V R A T I     G O D I N E
                                      
           Pamtim mati ka me ispraćala
           želajeći nazać ka se vraćala ,
           so svze sina na gurbet go praća
           doma nazać sama ka se vraća .

           A ja po džade vo ponik zaminujem
           so svze na oči na putnina će idujem ,
           vrtim glava po zad sebe poljavam
           da zapamtim sve šo ostavam .
          Refren :
           Koj da vrati godine mene šo mi prošlje
           koj će plati cehoj mlogu šo nadošlje ,
           i meseseci i denjoj kolaj zaminate
           i svze od oči ne želane , zaginate .

           Cehoj ne se plaćat so pare potrošene
           izgužvane košulje , još ne iznosene ,
           ne se puštat svze vo oči zastanate
           i godine bez merak vo tudjina ostanate .

           Pamtim dete jeno , sum bif ka sum ošof
           petnaeset godine doma ne sum došof
           svze materine sve so mene bilje
           petnaeset godine od mene ne se odvoilje .
          Refren :
           Koj da vrati sonjoj muje ne sanjate
           izbljedelje sljike i godine sakate ,
           koj da farba kosma se naprajla bela
           koj da vrati mladost ogrubela cela .

           Ne se vraćat sonjoj muje ne sanjate
           petnaeset godine ostanalje sakate ,
           ofarbana kosma jope bela raste
           ostanalje grube da mi bidet kraste .

              
                   Setmer   Idrizi  -  Rapča