Našenke   prikaške
   

     Atim Peljifan i guske

  Najgoljem kmet vo selo ženif sina . Svi seljani mu oneslje nešto na poklon .
 Atim zef guska mu ga ispekof i trnaf da mu ga nosi . Po put nemogof da izdrži
 zef jena noga i gi ga izef . Ka stignaf kmetu guska mu ga daf . Hamali ka ga
 otvorilje guska ima samo jena noga . Se naljutif kmet i go zef će mu sudi .
 Kmet : Zašto be Atim guska so jena noga .
 Atim mu velji da sve guske vo njegovo selo imajet po jena noga .
 Kmet ošof so hamali da polja , ka guske se sunčaje sve sedit na jena noga .
 Udrite so stap po nji .
 Hamali dignalje stapoj i guske se razbegalje svakua na dve noge .
 Kmet : A Atim a vidjiü da imaje po dve noge .
 Atim Peljifan : A be Kmet da te mahne nekoj so stapojti će begaš na četiri noge a ne na dve .
 

     K   M   E   S   A   R 

   Po kažujenje vo Studenec živuaf kmesar , mit elji legenda ?
   Kmesar bif bećar , koj imaf za dejka izvadena jena od najpristalje dejke vo selo . Sakanje gim bilo čujeno , gim bilo kažuano . Jen denj vo četvrtok iljezlje na Studenec , da se       rašetat , da se gljedajet . Od nigde - vo nijeno vreme gim iljezof vuk , ge napanaf , mu se frljif na dejka . Spas nemaf ga udavif , iako trnaf na vuka , go udaraf so kmesa, tupa       kmesa , dejka nemogof da ga spasi . Mu umrela na ruke . Od toga ostanaf vo Šuma vo Studenec , cev denj oštrif kmesa i go tražif vuka , vuka nikoga ne go našof .
   Svakoj četvrtok iljizaf na češma studenečka , na mesto kede mu umrela dejka . Vo četvrtok nijena dejka ne ga ostavaf da dojde na Studenec da sipe voda , kua dejka bi došla     na Studenec vo četvrtok on bi ga presref , bokari bi gi ge zef a komari bi gi ge presekof so kmesa . Presečene komari bilje kljetva dejki šo došla vo četvrtok na Studenec , so       presečene komari nijena dejka ne mogla da se omuži , kljetva bi gi se fatila . Od toja strah so vreme dejke prekinalje da idujet na Studenec i vo druge denoj .
 
   ( Mit elji Legenda , Kmesar i deneska živi vo prikaške i kažuanice vo Rapča )

  Atim peljifan ke prijatelja 
 
  Ošof jen denj Atim Peljifan ke prijatelja koj mu se prajf vo oči da mu je prijatelj . Vljizajeći vo dvor Atim go
  zagljeda prijatelja od pendžer ka go gljeda a prijatelj ka go vide Atima se trna ka vo ntra vo odaja Atim da ne go vidji .
  Atim čuka na vrata i mu iljiza hamal prijteljof .
  Atim Peljifan : Tražim Ruzmira mojgo pobratima .
  Sluga  :  A be peljifan , gazda ne mi je doma a a znješ šo krivo će mu pane ka će mu kažem da si bif da go tražiš .
  Atim Peljifan : A be apap , reči mu drug put Ruzmiru ka će mu dojde Atim da ne ga zaborava glava na pendžer .
 

      KOLJKU   KOŠTA   JENA   ŠLJAKANICA

Zabrotan Nasradin-odža se mʹfsaf preko čaršija . Kua odjenoš se akljetisa pred nego jen čujek i mu ga pljasna jena šljakanica . Nasradin se zdsaf od ljutene, a čujekot ze da mu se izvinuje :
-(H)Alali, stamen efendija , ti som izbrkaf so jenogo džambaza šo mi je borčljija mlogo pare . Mlogo se ljičite pa som misljiv njego da go udrim a ne tebe .
Nasradin-odža nećeše ni da čuje a kamolji da mu (h)alali, nego se pušti na čestrme du ke kadija . Ka čuf kadija šo izrabotaf ge trnaf tespije i mu reče :
- Nasradin efendijo, šljakni mu ga i ti njemu jena pa če izravnate esapi.
E , Nasradin-odža neće da čuje za tija, on saka kabaatljija da mu plati . Kadija se izmislji pa mu reče:
- E, pa ubavo, neka ti plati sto dinara .
Čujekot mu reče kadiji da nema toljku pare pri sebe i zatraži izin da ide do doma da zeme pare.
Take Nasradin-odža ostana ke kadija da go začeka čujekatogo da mu donese pare. Bajegi vakat izvrve, a čujekot nema go , ni trag ni beljek od njego ostanaf . Nasradinu mu izvrve sabur , se svrte na ke kadija i mu ga šljakna po obraz :
-Eto, stamen kadijo, ja vide esap za moj borč, a ti zemige sto dinara od čujekatogo i naplatimuga šljakanica. – reče Nasradin i iljeze - fati karpa .