Pominje se u Dečanskoj hrisovulji iz 1327. godine pod imenom Vrabča. Pominje se i u Svetoarhangelskoj hrisovulji iz 1348. godine. U Defteru iz 1451-52. godine javlja se sa imenom Rapča sa 9 kuća. U Defteru iz 1530. godine pominje se pod imenom Rapča.
U vakufnami Kukli-bega iz 1537. godine stoji da je on, između ostalog, „uvakufio i zavještao četiri vodenice u dvjema zgradama koje se nalaze u selu Rapči u kadiluku Haslar.”
Jastrebov bilježi da Vrapča (Rapča) 1865. godine ima 170 kuća. Rapča je 1913. godine imala 711 stanovnika, dok je 1921. godine imala 622 stanovnika.
Prva džamija u Gornjoj Rapči postoji od 1640. godine dok u Donjoj Rapči od 1790. godine. Historijsko sjećanje pominje samo alime iz druge polovine XIX vijeka. Među njima se ističe mula Rušit iz roda Bećiraginci/Ibrovci (ranije Paškovci). Pri džamiji je radio mekteb.
Porijeklom iz Rapče je i muderis šejh Imer Lutfi Pačariz (1870-1928), čuveni pjesnik i publicista na turskom, arapskom i persijskom jeziku (napisao oko 60 djela). Njegov otac Mustafa-efendija, rodom iz Rapče, je više od pedeset godina bio imam u Prizrenu.
Zadnjih decenija se veliki broj Rapčana iselio u Austriju, tako da je ona postala njihova druga domovina.
T U P A N I N A Š K O L A -----------------------------------------------------------------
Jeden od najvažnijih i najčekanijih običaja vo denešnjo vreme pogotovo za mlade bećari i dejke , za zasakane i netasakane sigurno se tupani vo korzo - tupani na škola . Retko koj i da znje koga i kako došlo da tupani dojdet na škola . Naime vake bilo: Vo Juni 1991 godina se činif Sunnet Ibrahim ( ipče ) sin zirafetof od Ibrovci . Toja denj imala proslava vo škola Rapča . Škola imala priredba . Imalje i mlogu zvanci sa strane što i srbi što i albanci . Organizatori priredba ( naše nastavnici i učitelji na čelo so Šabana Šabani togašen director škole - iskoristilje priljika i Sunnet , da zamoljit Zirafeta da pola sahat - sahat tupani da ge zemet i da zavrtet kolloi igrat dejke na škola , vo školsko igraljište kako bi se vo što bolje svetlo i obraz pokažalje pred zvanci i zvanice, i kako bo se pokažala goranska - našenska nošnja , običaji i tadicija . Ke Zirafeta ovaja ideja se prihvatila odmah jer mu se svidjala i Zirafet odobrif . Toja denj tupani tupalje na školsko igraljište jeno jen sahat a dejke so kolo da se pokažet bećaram ošlje du vo korzo i tuje igralje . Ovja nešto je primljeno so goljemo oduševljenje vo selo i svaki nareden šenlak vo selo bilo da bide Sunnet bilo da bide svadba tupani tupaje vo korzo - na škola . I den deneska tupani tupajet na škola .
Prva generacija šo završila osmogodišnja škola
Prva generacija šo završila osmogodišnja škola vo Rapča je generacija 1956 . Generacija kua osmogodišnje školovanje završila vo selo 1972 godina .
Du toga školovanje vo selo bilo samo du četvrti odnosno du šesti razred a još dva razreda idualje vo škola vo Dragaš .
Generacija 1956 celokupno osmogodišnje školovanje go završila vo selo . Prve ženske osobe kuje završilje celokupno osmogodišnje školovanje vo selo
se Abazi Fečka i Lutvi Hatidža .
KAKO SE POČEO SLAVITI DJURDJOVDENJ VO LJIVADJE VO RAPČA
Mlogu se razne priče i prikaške kuje se zboret od usta na usta ne samo vo naše selo i po sokaci od naše selo već i vo cela Gora a i šire o tome koga i kako se počev da se slavi djurdjovdenj na naše prostori i vo naše selo . Dosadne se kažujenja i mamenice da se djurdjovdenj slavi vekovima unazad - dvesta i puići godine po nekuje tvrdnje i da sme mije ranije bilje srbi i da ne turci od dolaska na balkansko poluostrvo naš insan go poturčilje i da ni nametnalje vera islam što Allahu Dz. S. hvala svakako neje tačno niti je pribljižno istini . Ako se i svrteme istoriji istorijskim činjenicama same će odmah zapazime da turci maričkom bitkom 1371 godine pobedom nad srpskim kraljom Vukašinom počelje prodor na balkansko poluostrvo , što znači da pre toga turci ne bilje na balkan . Najstrija džamija t.j. tragovi najstarije džamije na naše područje , džamija vo Mljike - mermerna ploča od taja džamija kua je najdena datira od period od 1213-1239 godina . Znači da svakoj pameten i svakoj koj imalo znje da računa ka će logično oduzme 1213 godina od 1371 godina će dobije zbir od 158 godine tačnije će dobije 158 godine pre nego lji Turci togašnje osmanlije uopšte se pojavilje i došlje na balkansko poluostrvo mije sme ne samo postojalje i naseljilje već i mije sme imalje džamija vo selo Mljike i pošto sme imalje džamija mije sme 158 godine pre nego turci došlje na Balkan već sme bilje musljimani i hvala Allahu Dž.S. sme imalje Islam , take da vo voda panuje teza ka besmisljena i smešna da ne turci nas poturcilje , što i panuje teza da mije djurdjovdenj go slavime vekovima . Znm da ovaja istina i činjenica ne ide mnogima vo prilog i da gim mrsi računica kua ne se poklapa so njimno nekuje lažirano udvaranje i dodvoravanje drugem za radi nekuje bedne interesi . Djurdjovdenj ke nas na naše područje - Gore uopšte ne se slavi niti se nekoga slaviv ka slava svetoga georgija već se slavif ka paganski praznik t.j. ka nekua vrsta dolaska proljeća i iljizanja od zima ka što imame i denj deneska sred zima i ljetnikovci , i djurdjovdenj na naše prostori nikako vo nijeden slučaj neje vrzan so pravoslavlje i so slava niti so Srbija što nekuje unazad pedeset godine bezuspešno pokušavaje da go prikažet i da go vrzet za svuje nekuje mizerne interesi a nas svi i naš narod vo Gora da ne drukčije predstajt . Naime po svedočenjima postarih džemaetljija kuje pamtit djurdjovdenj vo ljivadje rabečke počev da se slavi od 1923 godina . I to ne počev ka nikakva slava već naprosto počev slučajno . - 1923 godina je jena od mlogu togašnje i vo tija vreme siromašne godine , godine nemaštine i bezparice . Ljudji i porodice bukvalno nemalje šo da jadet deca umiralje gladne i bilje hasret da za ljekčica pšenica idualje i vo Albanija da rabotat . Vo tija vreme imalje i malo vodenice na prostor Rapče kede bi ljudji mljelje i tija malo žito i pšenica . Medju tija malo vodenice bila i Hajrova na mesto kede je denešenj Arifov most . 1923 godina Medo otec rahmetli Vezaipov i rahmetlji Abduljin malo pod hajrova vodenica naprajf nova vodenica vo dovnje Ljivadje toga moderna . Sakaf da časti selo kako bi ge privukov ke sebe da meljet zbog naredna rabota so vodenica i konkurencija so hajreta . Medo tri kazana kolomboć i nekoljku vrece brašno ge ugotvif i izvarif kolomboć i viknaf vo gosti toga celo selo kako bi go izčastif za otvaranje nova vodenica i buduće mušterije . Fukaralak bif goljem , nemanica na svaka strana vo svakua kuća . Selo mu se ozvalo i više nego lji i sam Medo što misljif i što planiraf . Gladen i za ljekčica hasret insan - ljudji od selo se grabalje za jeno sahanče kolomboć , mlogu nji se vraćalje i po nekoljku puta vo red zastanualje kako bi zelje po puići . Toja denj slučajno bif 07. maj , celo selo bilo vo ljivadje na mesto kede vo tija vreme bila medova vodenica. Cev denj ostanalje i na akšam ošlje svi doma , tuje gim se ukažala du toga retka priljika da se selo izvidji na jeno mesto i da se družit i da se izmuabetit jer goljem period zime i proljećne rabote ne gim idualje na ruke i ne gim bilje nakolajno ka vake nešto što gim se ukažalo svi da bidet zajeno i da se vidjit . Ovja gim se izhubavilo a sve se slučajno odigralo sedmoga maja bez nekua ozbiljna verska namera . Ništo ne bilo namerno . Naredna godina bilje vo nedoumica a će Medo ponovo časti selo elji ne, bilo kako bilo i da časti i da ne će časti će se rašetame , i će se izmuabetime ka lani , take da goljem broj ljudji od selo ošof i naredna 1924 godina i du den deneska ostanalo prvo gornja i dovnja Rapča pa otošnji i odvašnji Krstec pa sega cela Gora i Opolje pa čak i prizrenci doidjaje vo Ljivadje Rabečko sedmoga maja . Na naš denj i praznik proljeća doidjat i idujet dejke i bećari se šetaje , meraci se frljaje vo ljivadje . Samo Medova vodenica ga nema rub vremena ga isturaf i ljudji ga zabojralje , poplave i goljeme vode ga oneslje take da retko i koj znje ke bila Medova vodenica a ona bila vo dovnje Ljivadje kede šo se denešnje ljivade ibrahimovske na sam ulaz za vo Viljan na mesto kede deneska šetajet dejke i bećari ke kamenj goljem , na mesto kede ginet ljivade i kede počinje sotka za vo Viljan . Deneska je Ljivadje nešto drugo , deneska je mlogu izpoljitizuano za radi interesi i mlogu vrzano na bez veze i bez vredne stvari . Denešnjo Ljivadje nema tija vo sebe šo nekoga imalo . Beljki nekoj ne će veruje vo ovja izlaganje alji je ovja istina potvrdena od stare mestani - naše babovci koje bilje šaici na ovja dogadjaj .
C R E P NJ E
--------------------------------------------------------------
Deneska vo ovja vakat koga bi prašalje nekogo od po mlade generacije a i mlogu nji i od srednje generacije šo se tija crepnje verujem da malo njih bi znlje da odgovorit na ovja naše prašujenje . Modernizam , drugačiji stil života uopšte , nauka i tehnologija nekuje stvari , dogadjaji uopšte ge potisnala du taja mera da se i zabojralje a sećanje i tija malo šo bilo izvetri od naš insan . Običaj vo naše babovci i naše stare bif da nekoljku denja pred jeremije kuje bidualje svakua godina 14 maj, bif da beret - da kopet gljina zemnja crvenika od kua kasnije prajlje crepnje . Ovja denjoj vo mesec maj ne bilje slučajno odbrane jer toga na naše prostori vrnet najviše dožoj i zemnja se kope najviše i najhubavo. Crepnje u stvari gim bilje nekua vrsta denešnje tepsije na kuje peklje ljep . Naime iskopana gljina crvenica naše stare bi ga tuarilje na konji i bi ga nosilje doma . Doma gljina bi ga mešalje so slama i od taja mesavina gazejeci bi prajlje okrugle plocke debljine 5 - 7 santimatara . Obracalje paznja da plocke bidet pravilno okrugle i da ne bidet izpucane . Kazejeci plocke bi ge kvasilje so voda . Tija okrugle pločke ge vikalje crepnje . Takve naprajene i oblikuane crepnje bi ge stavalje malo na promaja malo na snce da se dobro isušit alji so goljema pažnja da ne popucajet . Dobro isušene i stvrdnate crepnje kasnije bi ge stavalje i bi ge peklje ne goljem i jak oginj kako bi postanalje otporne na goljeme temperature . Na takve crepnje kasnije peklje ljep i druge testaste proizvodi . Na jena crepnja moglo i nekoljku meseca da se peče . Crepnje se više zabojralje a vo zaborav ge pratilje denešnje tepsije bakar i rosfraj . Kopenje crepnje ne bif samo običaj elji tradicija tija u stvari bila stvarna i realna potreba seljana jer ge iste tije crepnje koristilje na mesto tepsije za pečenje ljep
P R V A G E N E R A C I J A V O Š K O L A V O R A P Č A
Prva generacija kua zaidala vo osnovna škola vo Rapča još za vreme Kraljevine Jugoslavije zaidala 1929 godina i to dirktnim dekretom kralja . Vo togašna škola se idualo
samo dva razreda , a još dva razreda se idualo vo Dragaš . Škola se otvorilas mlogu po rano alji pripreme i organizacija budućeg školstva trajela po mlogu .
Ženske deca ne idualje , idualje samo muške deca . Taja 1929 godina koga trnalje vo škola razljika izmedju učenici bila i du deset godine .
Učenici bilje rodjene od 1912 du 1921 godina . Spisak učenika kuje krenalje 1929 godina i kuje bilje ujedno i prva rabečka generacija kua zaidala na škola je :
01. S A L I I LJ I J A Z I 02. A H M E D Z U R A P I
03. S A B R I J A H A L I T I 04. D E M I R S A L A
05. V E Z A I P S U LJ E J M A N I 06. R A M A D A N J O N U Z I
07. R A M A D A N A H M E T I 08. I S M A I LJ B I S LJ I M O F
09. P A J O D E S T A N I 10. J O N U Z J O N U Z I
11. R A Š I T R A Š I T I 12. R A I F S E L I M I
13. S E J R A N B I S LJ I M I 14. M I LJ A I M I S M A I LJ I
15. I B R A H I M I D R I Z I 16. T U R A N I S M A I LJ I
17. T A F I LJ T A F I LJ I 18. V E H A P B E Ć I R I
19. T A I P I S M A I LJ I 20. V E J S E LJ D E S T A N I
21. H A LJ I T H A J R A D I N I 22. Š E R I F Ć A M I LJ
23. A J D I N Z U R A P I 24. J U S U F H A J R A D I N I
25. A D E M H A J R A D I N I 26. H V Z I J A T E F I K
27. B E D R I J A T E F I K 28. M U D I N I S M A I LJ I
S T A R O M I N A R E
1969 godina od dobrovoljnih priloga meštana Rapče naprejeno je staro minare . Minare go prajf hadži Hajrula . Staro minare bilo visoko 28 metara plus još i 4,2 metara
vrh - kube koj bif prajen od letve i lamarina . Prajeno bilo od puna fasadna cigla so kružne slubice kuje idualje du Šerife . Imalo jeno Šerife od beton , naokolu minare imaf prostor da komotno se zavrte čujek vo cef krug . Temeljna stopa staroga minareta bila 1,5m x 1,5m x 1,3m . Vo temelj nemaf ljiveni beton koji bif na goljem kamen kako tvrdilje postare džemaetljije jer temelj bif punjen so običen kamenj bez ikakva metalna konstrukcija . Staro minare bilo na isto mesto na čije temelji je naprajeno novo minare a ono je isturano . 1980 godina koga bif zemljotres čiji epicenter bif vo Crna Gora na minare bajagi se osetilo . Minare bajagi ispucalo pod Šerife čija pokotina mogla jasno da se vidji so oko take da postojala i nekua realna mogućnost da pane , što nebif i pravi razlog da se istura du temelj . Ja gradjevinski stručnjak i inženjer nesum alji moglo da mu se staj nekuje pojačanje i da mu se uradi nekua resturacija kako bi ostanalo ka vreden kulturni spomenik po koj se poznavala Rapča i kuje ni bilo amanet nam od naše babovci .
06. April 2004 godina vo devet sahat sabaelje počelo turanje stare minare . Posle klanjanja Ikindije namaza so kamionče džakovo i makovo so vrzana sajla oboreno je Šerife od stare minare . Nekoljku nedelje ranije džemaetski i džamijski odbor donesof odluka i ideja da se istura stara minara , odluka možda bila malo pohitnata i po ne ispečena jer kako sum naglasif stara mogla da se ojača alji i želja da se napraj nova bila goljema . Odziv gradjana i meštana Rapče bif goljem , ljudji se odazvalje i masovno učetvualje kako fizički take i finansijski . 20 . April 2004 rušenje je završeno . Za samo dve nedelje . Akcija dobrovoljnih priloga bila još po brza , za relativno malo vreme insan daf i pare se sobralje . Novo minare krenalo so gradnja - Nova minara je visoka 46 metara plus 5,4 metara vrh i kube . Gradjeno je so pun beton vo razmera 1/3 i željezna armatura . Temeljna stopa mu je 4,5m x 4,5m x 4,5m . So kružne slubice je du vrh , i ima dve šerifinja . Samo vo temeljna stopa utrošeno je više od 65 kubika betona i preko 250 kg željezne armature . Staro minare ne bilo vrzano so ništo za Džamija bilo samo so džamija kasnije nadogradjeno . Vo septembar mesec sve radoj oko minareta se završene .
Naredna godina vo Mesec Ramazan otvorena je stajena vo upotreba nova minara vo Rapča - jena od najgoljema na naše šire područje Gore i Opolja .
Sa imenom Allaha, Svemilosnog Milostivog, donoseći salavat na Poslanika i Allahovog Miljenika, radosni smo što vas možemo obavijestiti i podijeliti s vama radosnu vijest da je naš uvaženi brat, daija i kolega, Miralem Misini, u četvrtak, 28. 5. 2015. godine, magistrirao na Islamskom univerzitetu u Medini Munevveri.
Magistarska disertacija nosi naslov المضامين التربوية المستنبطة من كتابي الأشربة والأطعمة في سنن أبي داود وتطبيقاتها التربوية في الأسرة / “Pedagoški sadržaji izvedeni iz ‘Knjige o napicima i jelu’ u Sunenu Ebu Davuda i njihova primjena u porodici”. Disertaciju je branio pred komisijom u sastavu dr. Abdulhakem Sa‘d, dr. Gali i glavni mentor dr. Salih Isam Abdurrahim Sufi.
Miralem Misini rođen je 22. 4. 1986. u Dragašu, općina Gora, Kosovo. Osnovnu školu završio je u Novom Pazaru, a zatim i Medresu “Gazi Isa-beg” 2006. godine kao učenik generacije. Svoje školovanje nastavlja u Damasku ma Univerzitetu “Mahed el-feth el-islami” na kojem upisuje Fakultet šerijatskog prava 2006. godine, gdje je u prvom roku završio prvu godinu fakulteta, sa napomenom koju ne možemo zanemariti, a to je da je fakultet upisao direktno, bez prethodnog usavršavanja arapskog jezika na Institutu za učenje arapskog jezika, jer ga je usavršio i savladao tokom školovanja u spomenutoj medresi, velikim zalaganjem prije svega profesora arapskog jezika Envera Ujkanovića, zatim Mahmuda Zukorlića kao i drugih profesora.
Školske 2006./2007. tokom polaganja ispita prve godine studija, obaviješten je da je primljen na Islamski univerzitet u Medini na kojem se upisuje školske 2007./2008. g. na Fakultet hadisa časnog i islamskih znanosti. Također, i ovaj je fakultet upisao direktno bez prethodnog izučavanja arapskog jezika na Institutu za podučavanje arapskog jezika za strance pri istoimenom univerzitetu u Medini, što je procentualno veoma rijedak slučaj. Uspješno diplomira 2011. godine u minimalno predviđenom roku od četiri godine, te iste školske 2011./2012 . upisuje postdiplomski studij na Fakultetu misionarstva i osnove vjere, na Odsjeku za islamsku pedagogiju, koji uspješno, odličnim uspjehom, završava ove 2015. godine.
Ako prođete Medinom i pitate bilo koga za uvaženog brata, reći će vam da je to neko doista izrazito požrtvovan u traženju znanja, vannastavnim aktivnostima i seminarima, mnogim neobaveznim predavanjima i posjetama učenjacima današnjice, a osim toga, on je osoba koja je u pravom smislu riječi veliki prijatelj drugima, spreman u svako doba dana i noći priteći u pomoć, zauzeti se za svoju braću, staviti sebe u drugi plan, kako bi bio na raspolaganju i dokazao da znanje koje čovjek posjeduje, a kojim se brat Miralem okitio, ne može a da na čovjekovom ahlaku i djelima ne ostavi dubok trag. Tokom cijelog svog boravka u gradu Allahovog Poslanika, nesebično je bio na raspolaganju Udruženju studenata Bošnjaka Islamskog univeziteta u Medini (USBIUM). Periodično je pisao tekstove za mnoge islamske portale, preveo nemali broj islamskog videomaterijala, učestvovao u prijevodima knjiga, a trenutno radi na prijevodu kapitalnih djela islama. Molimo Allaha da ga pomogne! Miralema je Allah počastio sa dvoje dječice, a na njima se već od sada upečatljivo prepoznaju talenti, moć pamćenja ajeta i hadisa, inteligencija i afinitet za učenje stranih jezika, za što je, nakon Allahovog dara, zaslužan veliki rad i trud mr. Miralema i njegove supruge. Molimo Uzvišenog da ih sačuva svakog zla, učini korisnima za islam i muslimane, kao što dovimo da im Allah otvori puteve i učini ih mostovima koji spajaju dobro, šire svjetlo i vode ljude ka uspjehu! Amin. I na kraju i na početku, zahvala pripada Uzvišenom Allahu!
M I LJ A H I M B A L A B A N
-------- -------------- ---------- Prvi diplomirani učitelj vo Gora
-----------------------------------------
Miljahim Balaban je roden 1932 godina vo selo Rapča od oca Mahmuda
............ ( Mahmud je brat šaćirof i mustafin ) od gornjorapčanska mahala
Balabanovci i matere Havija - ( Havija je ćerka čakarova ) od Kuačevci .
Oca Mahmuda mlogu mu go mučilje komunisti - mu bif jeden od hiljade žrtava
togašnjog komunističkoga režima koji bif na prava pravdina maltretiran .
So porodica živualje vo Beograd kede se i školuaf . Vo Beograd završif za učitelja
i diplomiraf . Bif prf diplomirani učitelj ne samo o Gora već i medju prve na
teritorija celog Kosova . Ka učitelj predavaf vo Kosovka Mitrovica .
Kasnije predavaf vo Dragaš i vo Radeša . Alji samo kratko zbog mučenje i trotura
komunista na njegova porodica posebno na njegovogo oca , nećef da predava više i da
bide deo komunističkog režima koji mu donesof samo muke i patnje i koji go teraf i
da špijunira deca i insan od sela . Znjef šo go čeka vo od napre namontirane
procesi protiv njego , i svedoci kuje trebalje da bidet protiv njego Miljahim i
cela familjija 1966 pobegnalje - se iseljilje vo Turska vo grad Čanakalje kede
živujet i den deneska . Izrodif četiri ćerke i jenogo sina . Žeden za voda od
Studenec , straden za Rapča i za sve šo je vo nja i šo miriše malo na Gora ,
odvojen od sve najsvuje pod režim katilja provef cef životni vek zarobljen vo
tudjinske kandže bez prava da se žalji , bez ufke bez pravo da živuje život koj mu je
daden da go živuje , sve pod strah , uplašen i od svua senka .
..............................................................
Rapča je treće po veličina odma po zad Restelica i Brod a drugo po zad Globočica ( po veličina atara ) selo vo Gora .
Smešteno je vo rupa , oivičena je planinskim vrhom Koritnika . Od sve strane sela se vrhovi - Strana , Kapeš , Gorkača
Pripuzen , Studenec , Ploča , Šehojca , Ruskajca , Kamenj , Breza , Ridec , Siginjkamen , Repetitor .
Samo selo je vo dolina od kede i potiče prvo ime Rapče a tija je Rupja što i znači Rupa . So Krstec jedina se sela vo
Gora kuje se pred Dragaš jer sve druge sela se poslje Dragaš . Gornjo Mahalo je podeljeno vo četiri druge mahala ,
Najgoljemo Mahalo vo Rapča je Ibrovci i ono ima po podaci od 2010 godina okolu 550 duše i preko 100 kuće .
Drugo po veličina mahalo je Kuačevci kuje za razlika od Ibrovci kuje bilje poslastičari vo kuačevci bilje puškari ,
sajdžije i Kuači po šogo i Kuačevci dobilje i ime . Treće mahalo je Balabanovci , mahalo kuje je najmlado vo Gornjo
Mahalo ( Gornja Rapča ) , Balabanovci se poznate ka jadači , i merakljije vo jadenje . Najstaro mahalo a i najmalovo
mahalo vo Rapča je Pačarizovci kuje broji jedva nešto više od 150 duše , mahalo kuje se najviše seljilo i iseljilo .
Zadnje desetina godine vo Rapča nikinja još jeno mahalo , mahalo Kruše .
Dovnjo Mahalo ima isto četiri mahale . Najgoljemo mahalo ujedno i najmlado je Maljekovci , maljekovčani se doseljenici
vo Rapča većinom kuje begalje od krvne osvete . Period naseljavanja gim bif negde izmedju 1850 i 1900 godine .
Jako se i mlogu izmešane i od razne se strane . Drugo mahalo je Surduljovci kuje se i najstaro mahalo vo Dovnja Rapča .
Bričkovci se treće po red , Poznate lovdžije , sljikari , i humordžije . Ajazovci se najmalovo Mahalo vo cela Rapča .
Ne brojt više od 25 kuće a zbog terena na koj se trenutno so sve Bričkovci se seljit po druge mesta vo selo .
Vo dovnjo mahalo se formira i peto mahalo Na Cigani .
Rapča ima osmogodišnja škola , sega devetogodišnja od dve hiljadita godina navamo nastava na srpski i na bošnjački .
Rapča ima i svua ambulanta vo kua rabota jeden lekar opšte prakse i jeden tehničar opšte prakse .
Rapča je gusto naseljena i gusto načičkana , jedini put koji iljiza od selo je put koji ide prema Dragaš i koji ga
spaja so opština . Ima još jeden šumski put koj selo go spaja so selo Plavje i Bučje .
Klasičen tip tursko istočnjačke gradnje so tesne sokaci i zbijene kuće . Denešnja Rapča poprima jeden drug da kažem
moderen izgled naljik na zapadnoevropske sela so moderne prajene kuće , dvorišta . Bolja putna struktura , popločane
i prokockane sokaci , poboljšano vodosnabdevanje , struja , od 99 godina navamo ga činit još popristala i poprivlačna .
Nekoga čujena po puškari , kuači , nadaleko priznate poslastičari , majstori boze , po poloku Rapča menja svua
tradicija i cev svoj izgljed . Rapčanske lovdžije so heljikopter idualje vo lov , a kučićam stavalje zlatne zbi .
Sve više poslastičarstvo nestanuje iako skoro svakua druga kuća neguala ovja zanat a Rapča imala poslastičarske radnje
po cela bivša Jugoslavija , vo skoro sve bivše Republike . Nemili dogadjaji od 1990 godina goljem broj rapčani ge
primoralje da se iselit i spas potražit prema zapadnoevropske zemlje najpre zbog tija što im je oduzimana imovina ,
kuće i lokali . Zatim i dogadjaji od 99 godina , nesigurnost , maltretiranje , bombaške napadi i mlogu druge goljeme
rabote nateralje još pogoljem broj rapčana i naprajlje još pogoljema kolona izbegljica kuje napuštalje Rapča i
tražilje spas po Evropa . Ovja brojke se poražavajuće i više nego lji ga desetkualje Rapča .
Iako zadnje nekoljku godine se ulaže vo selo od strane opštine vo Rapča je goljem probljem vodosnabdevanje pogotovo
vo letnja sezona koga imaet i restrikcije vode , zatim i probljem kanalizacije kua je stara i skoro dotrajala a
podsećanja radi samo - Rapča je prvo selo vo Gora kuje dobilo Struja i kanalizacija kua du den deneska neje menjata .
Vo obedve mahala i vo dovnjo i vo gornjo imat Džamije kuje se novijeg datuma renovirane a minare vo gornjo Mahalo
jeno je od pogoljeme minareti na teritorija Gore i ima dve Šerifinja . Skoro nijeden rapčanin ne praj razlike medju
sebe kakva ni naprajla predhodna vlast kua ne podeljila na Gornja i Dovnja Rapča , neka mislji koj kako saka alji Rapča
je jena . Pitoma , tiha i mirna . Gostoprimljiva . Raštrkana po Evropa , Srbija , BiH . Otvorena za svi , i za
posetioci i za prijatelji , prijateljski prema svi , drugarski so svi . So najjaka letnja sezona i broj najviše
poseta ljudji sa strane tokom cela godina . Vo Proljeć gradjevinska vo ljeto vedra i muzikalna .
Koj ne veruje neka dojde , Bujrum .
Sa imenom Allaha, Svemilosnog Milostivog, donoseći salavat na Poslanika i Allahovog Miljenika, radosni smo što vas možemo obavijestiti i podijeliti s vama radosnu vijest da je naš uvaženi brat, daija i kolega, Miralem Misini, u četvrtak, 28. 5. 2015. godine, magistrirao na Islamskom univerzitetu u Medini Munevveri.
