S A D I K    I D R I Z I    A LJ A B A K

Rođen 1954. godine u Kruševu, opština Dragaš, Kosovo. 

- Historiju književnosti i srpskohrvatski jezik završio je na Filološkom fakultetu Univerziteta „Kiril i Metodij“ u Skoplji 1977. godine.

- Trogodišnje doktorske studije iz oblasti filoloških nauka završio je na Univerzitetu u Novom Pazaru. 

- Doktorsku disertaciju Lingvostilističke osobenosti narodne poezije Gore odbranio je 9.3.2012. godine pred komisijom u sastavu:
 Prof. dr. Hasnija Muratagić-Tuna, predsjednik komisije, Prof. dr. Ahmet Kasumović, član komisije-mentor i Doc. dr. Refik Sadiković, član komisije.

- Radio je kao profesor u osnovnoj i srednjoj školi u Kruševu i Dragašu. Bio je direktor Osnovne škole „5. oktobar“ u Kruševu 
više mandata, od 1983. do 1990, te od 1999. do 2003. godine.

- Od osnivanja Edukativnog fakulteta u Prizrenu, 2003/2004. godine, angažovan je kao predavač na predmetima: Akademsko pisanje 
i kultura jezika, Fonetika, Morfologija, Sintaksa i Stilistika.

- Učestvovao je u izradi nastavnih planova za predmet Bosanski jezik i književnost za V, VI, VII i VIII razred osnovnih škola, 
kao i u izradi nastavnih planova za XI i XII razred srednjih škola na Kosovu.

- Bio je poslanik u Parlamentu Kosova u periodu od 2002-2004. godine kao i u periodu od 2007-2010. godine, dok je u periodu od 2004-2007. 
godine bio ministar zdravlja u Vladi Kosova.

- Objavio je više naučnih radova iz oblasti jezika, književnosti, folklora i kulture. Do sada je objavio i više knjiga pjesama i pripovjedaka.

- Poezija mu je prevođena na turski, albanski, bugarski, slovenački i romski jezik.

- Prevodi sa makedonskog, albanskog i engleskog jezika.

OBJAVLJENE KNJIGE:
STAROBALKANSKA TOPONIMIJA I PATRONIMIJA , GORA DALEKA  I SAMA , DRUGO IME SNA , JEZIK I STIL NARODNE POEZIJE GORE , DRUGO IME SNA , 

   A  Z  I  L 

   Ako idete svi 
  ( a viđim ste trnalje ) 
  koj će zborne jezik naš 
  dukat istenčen 
  ot babovci začuvan 
  vo godine mlogo poteške .

  Ako izbegate svi 
  dženazina koj će isprati 
  du grobišta parosane 
  koj će dava ime cvećinam 
  vo ljivade pokraj reka .

  Svi ako idete 
  ( ka što ste trnalje ) 
  sokaci će se zagajljujet 
  kuće prazne će ostanet 
  pesne naše za nikogo .

                                     E L M A   S E L I M I

 Sum znjef da nema da zamine mlogu vakat a Gora da ne izrodi , da ne frlji jeden filjiz , jeno žensko kuje će bide papunka od ku će se napraji jeno sveće
naše kulture . Izrodila , vo Kukaljane . Elma Selimi je od Kukaljane . Rodena 22.04.1997 vo Tutin . 
Još od malova Elma bila i se interesuala za nekuje stvari kuje ne bilje za njejzine godine , za stvari kuje bilje pogoljeme i poteške . 
Ali Elma rodena so svoj talenat za uspeh bila i najbolja . Djak generacije vo osnovna škola " Vuk Karadžić  " vo Tutin , pa djak generacije vo srednja
medicinska škola vo Novi Pazar . Elma je vedra i nasmijana uvek pozitivna so osmeh na ljice . Nasmijano ljice kujeprvo a možda i jedina osoba od Gora
kua hrabro skoknala od visina 3.500 hiljade metara od avijon i so padobran se spuštila na zemnja . Volji da sljika i vo slobodno vreme se bavi so 
fotografija i so sljikanje . Od Oktobar mesec 2017 Elma je student medicine i psihologije .
Njezina neobjavena zbirka pesama " U senci tvog osmeha " dobitnik je književne kritike Dragana Lakičević a nejzia zbirka pesama " Nepotreban Ambijent "
promovisana je vo multimedijalni centar vo Novi Pazar . Elma jei koordinatorka za mlade talenti vo Divhana i aktivista je Kancelarije za mlade vo Tutin .
Od prf denj Ela zrači so svuje samopouzdanje i so naum da svuje znjenje i svuje iskustvo na magičen i jedinstven način goprimeni vo praktična nastava .
Šo god darabota Elma se trudi dago izrabota maximalno , i sebe ne štadi vo rabota , i ka pišuje , i ka sljika i ka ušestvuje vo lječenje ljudji .
Autor je i knjige " Zakasnićemo da budemo ljudi " čija promocija imala i vo svua rodna Gora . Elma je naša dika , naš ponos .
 

PRIPADNOST
Pesma o Gori

Nas ne odvoilje i pre nego šo sme stignalje
da se zasakame du kraj život .
Som ti ubrala jena ruža da mi cvetaš 
ka potomci šo si rodila i so trnjine 
da braniš narod koji sega pripanuje svim
osim tebe .
Jer ti deca ranije oduzelje ratoj
i deljenje medju sinoj kuje
bilje gladne vlasti
i vo njihova utroba se samo organi interesa .
Mila mua
som čula da si želala nekoga
ti ruke gnječilje oni kojim si svua vrata otvorala .
Pokušalje da te omužet za drugogo 
šo imaf drug jezik
nesi mu se dala.
Obraz si sačuvala i svuje imanje
od devetnaes temelja
šo ti ostanalje vo amanet.
Na sila ti oduzelje devetoro temelja
i još dva stuba
i na nji sega fradet tudjinski mentalitet,
ali njihov koren je tvoj !
Mua Goro,
vo čije srce kucaje sve naše srcinja
i živujet sve naše različitosti
Ti si naša mati, a mije sme tvuje deca
ti izmedju deca neprajš razljike !
Jednake sme svi po tvua ljubav
kede sme i na kua strana ne tudjina onesla . 

                          S E T M E R    I D R I Z I

Još jeden izraštaj , još jeden pupoljak vo goranska riznica mladih pesnika dohodja od Rapča . Setmer Idrizi je rodjen 09.maja 1979 godina vo Rapča . Osnovna škola ga završif vo rodno selo da bi srednja medicinska škola završif taja neslavna 1999 godina vo Prizren . So pesništvo počef rano još vo osnovna škola . Učesnik skoro svih školskih priredbi i svih takmičenja na nivou opštine kede  predstavljaf svua škola . Zarobljen vo goranska magija , vo svirle i tupani , Setmer najpuići pišuje o Gori , njenoj lepoti , tradiciji običajima , bez preterivanja , bez filozofije , svakoj da shvati i da razbere , na svoj jezik za svoj narod . 

      G A J LJ E   N  A    K O N J A

          Vo selo tupaje tupani
          svirle go tenčit nibet ,
          pred tupan igraje bećari
          dejka će zimaje , učinilje nijet .

          Dejka od kuća ga izvadiha
          na konja pred tupan ka stajha ,
          još otec i mati mlajnesti gi grijet
          još oči pod sitarka gi se smijet .

          Srce ostarelo babovo
          se sunča na pesne od nibet
          konja gi drži brače najmalovo
          sestra da isprati će ide .

          Šo go gaznala prag od po noge gi žela
          i njemu mu je žalj du čvera go mela ,
          i bašča deneska ne cvte za nja
          du čvera ga vadila .

          Želaje braća a svze ge krijet
          na oči sevske od zor se smijet
          familjija došla i goljemo i malovo
          ga ispraćat mlajnesta vo dovnjo mahalo .

          Mlajnesta ga nosit na belogo konja
          zabrotane braća idujet so nja ,
          čadar mlajnestečki vo ruke gi stajlje
          na konja ispraćat goljemo gajlje .

          Novoženja mlajnesti so altija puca
          sve dušmani deneska da popucat ,
          familjija novoženji mljajnesta ga ostajha
          tija ti je šo ti je tupandžije gi istupaha

Autor je zbirke pesama na našenski jezik Gajlje na konja - 2016 -

Zasakan so Gora , nerazdvojivo veren so njejzina lepota , inspirisan i napojen od nepresušne izvori Gore , Setmer je iz klupe osnovne i srednje škole svoju Goru u svojim pesmama preneo nadalje kroz život .

        U Č I M   D A   N A U Č I M

          Tebe još te sakam vo srce muje si
          ako znm za drugogo će iduješ ti .
          Samo tebe dejko pesne pišujem
          za tvuje oči još ja živujem .

          Još cvećina cvtet , još biljbilji pujet ,
          još ljeto i jesen za tebe tugujet ,
          kolaj merak dejko ka naš ne biduje
          bez tebe se učim ja da živujem .

          So mene još sedi samo tvua ljika
          ako si zaginala i na mua sljika ,
          još sakanje naše vo selo se uči
          čujem zasakane na naše greške učit .

          Bez kuvet još sedim ka so fišek ranjen
          od oči mi teče mesto svza kamenj ,
          mlogu mi je teško znjem sebe mučim
          bez tebe da živujem sakam da naučim .

Hamid Isljami - Šolje - 1959 - 2013

      E  N  S  E  R     H  O  DŽ  A

           D  O  R  Č  O

   Crne grivje dl’ge
   Vlakno temno-crveno
   Pika vo sred čelo
   Nad kopito naokolo belo
   Togua kona pristalogo
   Od ždrepće ja imaše
   Na ime Dorčo vikaše
   Golem mu merak staji
   I oglavće napraji
   Apapi se sagl’m učinime
   Ka insan se razbirašeme
   Niz ljivade
   Po rudine
   Pretrčame
   I visoke planine.

 Još jeden mladi pupoljak od rasadnika mladih talenata pesnika Gore - od Resteljica .
Enser je roden je 1976. vo Resteljica .
Osnovno školo završif vo Resteljica ka jeden od najhubaf ako ne i najhubaf učenik vo svua generacija , pa za tija i nekoljko puta
i nagraduan ka učenik generacije . So pišujenje i književnost počev da se bavi još od osnovna škola , tražejeći inspiracija vo
svoj roden kraj , pogotovo vo svua Restelica . Gimnazija ga završif vo Prizren i Dragaš .
Enser je miren , tih i povučen , vo svuje pesme se oseća njegova iskrenost i bol kua ga ima prema Gora i hiljade kilometra kuje
go dvojet od svua rodna gruda za kua je vrzan nevidljivom vezom i nitima .
Studiraf vo Priština Stomatologija . Od 2000. godina navamo živi vo Švajcarska . Iako odvojen Enser svua Gora ne ga onesof so sebe ,
Enser Gora ga zadržaf vo sebe , vo svuje srce i nikoga sajski ne se odvojif od Gora .
Objavene knige:
- Zbirka pesme „ Gora , Goranin – ZA KOGO SME ” ( 2014.godina )
- Zbirka priče ʺST'PALJKE VO KAMENʺ ( 2014. godina )
2015. godina vo Sarajevo na manifestacija " 7.KNS međunarodni književni susreti - 2015 " za zajednička zbirka " MOSTOVI SVJETLOSTI"
vo kua se uvrštene radoji 203 autora od 16 države vljiza i jena pesma autora Ensera Hodža .
2016. godina na 28. MEĐUNARODNOM SARAJEVSKOM SAJMU KNJIGA od strane udruženja " KNS - Sarajevo " promovisana je knjiga „ ST’PALJKE VO KAMAEN “
Preko portali " AVLIJA" ( portal za kulturu , knjževnost i društvene teme ) i " KNS-Sarajevo " ( udruženje za kulturu – Nova Svjetlost ) kao i
FB profili objavif goljem broj pesme ( još ne štampane ) na bosanski jezik i lokalni goranski - resteljički govor.
Meraklajsan još od detinstvo na ljikota šarplaninska aktiven je so planinarene i dosta slobodno vreme provodi na ljične ( pristalje )
Švajcarske Alpi i još poljična Šar Planina ka je na godišni odmor. Aktiven i ka hobi fotograf . Svakako jene od najpristalje fotografije pejzaža
Gore , i Šar planine iljizalje od objektiv Enserovog oka i mlogu aktivne profili i grupe ge krasit enserove sljike . Vo pesme i sljike Ensera
će go upozna i togua koj ne go poznava . Će mu upozna njegova skromnost , iskrenost i monotonija za svuje i medju svuje .
Enser - naše Gore list je jeden pupoljak koji se razvija vo pravi cvet sveobuhvatnog pesnika poput naših velikana Doklea , Šoljeta ....
Oženjen i ima tri deca .

  N  A  Z  I  F     D  O  K  L  E      (  1945 - 2014  )

Nazif Dokle rodjen je 15.01.1945 vo goransko selo Borije vo Albanija . Osnovna škola ga počef vo rodno selo da bi na sred školujenje se prebacif da živuje
vo grad Kuks . Srednja umetnička škola odsek slikarstvo i književnost ga završif vo Tirana , još tri godine bif na pedagogijski institut vo Skadar .
Se školuaf na albanski jezik , alji našenski nego zabojraf , naprotiv ne samo šo go zborif on pišuaf , misljif , stvaraf na našenski .
Iako go vrzujet za albanska literatura
Dokle je goranski književnik , pesnik , pisac , skulpturni moderator , slikar . Rabotaf vo Kuks vo škole , pored tija šo bif predavač on ujedno bif i učač
mlogum učiteljim , take da učitelji imalje šo da naučit i od kogo da naučit .

    KA ĆE UMREM…  

Ka će umrem ,
Da ne činite će zaginem ,
Zakopite me vo mua planina...
Će viđite ako ne vnikne jena pesna ,
Ako ne razvije čičok
golubi Granoj jena vrba...
Ako ne vrze brest
Jena vrzguljica tvrda .
Će viđite...
Ako ne vi se napuči Vo modzuk jena grba.
       (1989)

 Za svoj život Dokle objavif više od 35 knjige na alobanski i na goranski jezik . Objavif dve zbirke narodnih pesama , knjiga so narodne pripovetke od Gora
našensko-albanski rečnik so preko 43 000 jedinice imlogu drugo . Bif i ostanaf čujek od narod i vo narod . Orfej od Šar planina .
Organizator raznih priredba i manifestacija kede se prikažuala kultura Gore , folklor , obiaji , nošnja i tradicija .
Naš etnograf , leksikograf , umetnik , pisac , litaralist , publicist , novine nemoglje da naprajt praf tekst so koj bi go opišalje . Njegovo zalaganje
dela , i svešto ostajf neprocenjljive se vrednosti . Ne se štedif , ne zapiraf vo svoj rad i dela .
Autor je i preko 20 knjige i brošure -  “Kukësi vështrim enciklopedik” (1999), “Jehona homerike në Kukës” (1999). “Muke mile” (2000) ,
“Goranski narodni pesni” (2000) “Kukësi në kalendarin e tij” (2000), “Për Gorën dhe goranët” (2002), broshurë, “Iz narodne goranske proze” (2003) ,
“Sevni bre ashik, sevni bre dusho” (2004), “Rreth krizës së minave në qarkun e Kukësit” (me bashkautorësi) (2006), “Sinan Pasha i Topojanit” (2006)
dhe Fjalori “Gorançe – Shqip'' i botuar nga Akademia e Shkences e Bullgarise .(2007)
Istovremeno je bio slikar, skulptor, istraživač i pedagog . Autor je i producent dokumentarnih filmova kuje se bavilje so tematika etnokulture ,
običajima i tradicijom , 1991 godina bif i jeden od urednika Crnog Drima . Njegove dela , figure i skulpture krasit muzeji .
Nazif preseljif 30. decembra 2014 godina vo Tirana vo 70-ta godina života . Sahranjen je utreto 31 decembra vo Kuks .